Kurt Cobain: Nemam pravo da osuđujem bilo šta (razgovor iz 1992.)

Frontmen i gitarista grupe Nirvana, Kurt Cobain je započeo uspešnu muzičku karijeru u svojim ranim dvadesetim, što je potpomognuto okupljanjem grupe Nirvana. Hitovi koje su izbacili, poput ''Smells Like Teen Spirit'', ''Come as You Are'' I ''Heart Shaped Box'' postigli su zaista planetarni uspeh, a sama pojava benda uticala na nastajanje tzv. grunge stila.


Kurt Cobain je rođen u Aberdeenu, država Vašington, 20. februara 1967. godine. U mladosti, slušao je grupe poput Beatlesa i Monkeesa, ali kasnije su na njega više uticali bendovi poput Kiss, Black Sabbath, Sex Pistols i Clash.


Bend Nirvana je oformljen 1986. godine, a prvi album, Bleach, pojavio se 1989. godine. Prvi veliki uspeh došao je sa drugim albumom, Nevermind i hitovima ''Smells Like Teen Spirit'', ''Come As You Are'' i ''Something in the Way''.


Na ličnom planu, Kurt Cobain je doživeo srećnije dane nakon venčanja sa Courtney Love i rođenja njihove kćerke, Frances Bean. Malo smirivši svoj problematični temperament, Kurt i ostatak grupe snimili su svoj sledeći album, Incesticide.


No, problemi sa alkoholom i heroinom ubrzo su se vratili i 1993. godine Kurt je otišao na kratko u centar za odvikavanje od zavisnosti. Te godine je izdat i poslednji studijski album benda, In Utero. Nirvana je nastavila sa nastupima, te je 1994. nastupila na MTV Unplugged i u Minhenu. Nedelju dana posle tog koncerta, Kurt je prebačen u bolnicu u komi. Nakon što je izašao iz komatoznog stanja, otišao je kući i tri dana kasnije, 5. aprila 1994. pronađen mrtav. Očigledno, bilo je reč o samoubistvu. Time se Kurt Cobain pridružio grupi rok legendi, poput Hendrixa, Janis Joplin i Jima Morrisona, koji su na slican način tragično završili svoje živote i blistave muzičke karijere.


Nakon 10 godina od tragičnog kraja, Kurt Cobain ostaje legenda i inspiracija, kako za muzičare, tako i za još uvek mnogobrojne i nove generacije fanova. Svojom muzikom ‚‚Nirvana‚‚ je upečatljivo obeležila čitav jedan period protekle decenije i pomogla rađanje novog supkulturnog pokreta, pod imenom grunge. U svojim nastupima i izjavama, Kurt Cobain je beskompromisno isticao nepristajanje i revolt prema bilo kom obliku netolerancije i represije, od homofobije do rasizma.







[embed]https://www.youtube.com/watch?v=AhcttcXcRYY[/embed]

Četiri sata je, hladno posle podne u Seattleu, i Kurt Cobain, tekstopisac/gitarista/pevač grupe Nirvana, sedi u hotelskoj sobi u centru grada, igrajući se sa svojom petosmesečnom kćerkom Frances, dok njegova supruga, Courtney Love, pevačica sopstvenog benda - Hole, nanosi šminku. Trenutno, Cobainovi (uključujući i bebu) se nalaze na naslovnoj strani časopisa Spin, koji je proglasio Nirvanu za izvodača godine, a bendov novi album Incesticide izlazi u toku sledeće nedelje. Nirvanina medijska mašina bi trebalo da radi punom parom.


Ali ne.


Ono što je iznenađujuće je ono što se ne nalazi u sobi Cobainovih: nema pratnje, nema grupija, nema publicista, i nema znakova života na visokoj nozi - u bilo kom smislu tog izraza. Cobain, u stvari, ima na sebi čupavu zelenu pidžamu. A jedini razlog njihove posete Seattleu jeste sklapanje ugovora o kupovini jedne skromne kuće. Jedini ustupak koji Cobain pravi svom statusu, koji podrugljivo naziva 'rok ikonom', jeste pseudonim pod kojim je prijavljen u hotelu - Simon Ritchie.Ali ne.


To je šala - Ritchie je bilo pravo ime Sida Viciousa, člana Sex Pistolsa koji je umro od prekomerne doze heroina - i ona pokazuje da Cobainovi imaju smisla za humor kada je u pitanju to da su od strane medija obeleženi kao savremeni Sid i Nancy. Ako su Cobainovi povučeni ovih dana, objašnjavaju da to nije zato što umorni od medija, koji su ih, kako kažu, oslikali kao par besciljnih narkomana. 'Svi misle da se opet drogiramo, čak i ljudi sa kojima radimo', govori Cobain smireno, dok Courtney iscrtava savršene baby-doll usne. 'Pretpostavljam da ću morati da se naviknem na to do kraja života.'


Dok je Cobain (24) tih i zamišljen, Cortney Love je kao stvorena za medijsku pažnju, blagoslovena i prokleta nečim što deluje kao genetska nesposobnost autocenzure. Već u prvih pet minuta od ADVOCATE-ovog dolaska, ona započinje priču o jednom od svojih bivših i njegovom fetišu za donje rublje: 'Morao je da nosi najlonke tokom sexa - i to ne bilo kakve najlonke, već one u boji kože. I nije mogao da ih kupi, morao je da se pomuči da ih nađe.' Slušajući je, Cobain se smeškao i čupkao Frances na krilu, držeći je za ruke. On se, bar u ovom trenutku, ne oseća 'pregaženim'.


Međutim, 'gaženje' je motiv koji se ponavlja u Cobainovom životu. U svom rodnom gradu, Aberdeenu u ruralnom delu države Washington, bio je obeležen kao 'peder' još od detinjstva. Bila je to titula koju je vremenom usvojio i bacao u lice svojih mučitelja, iz inata. Godine 1985. je čak i uhapšen kada je sa prijateljem Chrisom Novoselićem napisao 'HOMO SEX JE ZAKON' ( 'HOMO SEX RULES' ) na zidu banke.


Četiri godine kasnije, Cobain, Novoselić i bubnjar Dave Grohl izdali su prvi Nirvana album, Bleach, za malu izdavačku kuću Sub Pop Records iz Seattlea. Snimljen za $606,15, njihov album je bio nabijen čistim punk rokom koji im je obezbedio reputaciju u Seattleu i privukao pažnju par velikih diskografskih kuća. Njihov debi za većeg distributera,Nevermind (predvođen neizbežno 'zaraznim' singlom Smells Like Teen Spirit) je prodat u 3 miliona kopija i osvojio je vrhove godišnjih lista kritičara. Prošlog januara, mobilni telefoni su 'prštali' kada je Nirvana zauzela prvo mesto na listi albuma, ostavljajući iza sebe konkurente poput U2, Metallice i Michaela Jacksona. Punk rok je iznenada doživeo veliku potražnju, a termin 'grunge', koji označava flanelske košulje, pocepane farmerke, prljavu kosu, a pogotovo bilo šta iz Seattlea, ušao je u leksikon. Ubrzo su čelnici velikih diskografskih kuća provodili vikende u Seattleu pokušavajući da pronađu 'sledeću Nirvanu', a modeli na pariskim modnim pistama nosili dizajnerski grunge.


Međutim, iako je Nirvana prešla sa klupskih svirki na popunjene arene od 40 hiljada mesta, bend još uvek nije igrao po pravilima. Odbili su ponudu da prate Guns N' Roses na turneji, dalje potvrđujući glasine da su Cobain i njegova, tada trudna, supruga imali veliki problem sa heroinom. Prošlog aprila, kada je Rolling Stone stavio bend na svoju naslovnu stranu, Cobain se na snimanju u majici na kojoj je pisalo 'KORPORATIVNI ČASOPISI SU JOŠ UVEK SRANJE' ('CORPORATE MAGAZINES STILL SUCK'). Ne baš pohvalni profil Cobainovih koji je izašao u septembarskom broju časopisa Vanity Fair bacio je slavni par u svet sjajnog žurnalizma velikim potresom kada je Loveova potvrdila novinarki Lynn Hirschberg da su ona i Cobain itekako koristili heroin u ranim fazama njene trudnoće.


Iako nisu poricali upotrebu heroina, i Cobain i Loveova tvrde da su njihove izjave bile pogrešno navedene i protumačene. Insistiraju na tome da je tome da su intervju dali početkom godine, a da su, u vreme kada je članak izašao, oboje bili 'čisti' već nekoliko meseci. 'Kada sam prvi put razgovarala sa njom (Hirschbergovom), tek sam saznala da sam u drugom stanju, a uzimala sam drogu početkom trudnoće, i to sam joj rekla', kaže Courtney.


Uživo, Cobain je potpuna antiteza onoga što predstavlja na sceni: nizak je, bled, tih i izražajan. Predrasude ga pune gnevom: izgovara reči 'homofob' i 'šovinista' sa istom ogorčenošću koju ostavlja i za reč 'spandeks'. Posebno uznemiravajući za njega je bio incident koji se desio prošle godine u Renou, kada su dva muškarca silovala ženu pevajući Nirvaninu pesmu. U omotu za Incesticide, izrazio je svoju frustraciju grubom porukom Nirvaninim obožavaocima: 'Ako bilo ko od vas na bilo koji način mrzi homoseksualce, ljude različite boje kože, ili žene, molimo vas da nam učinite jednu uslugu - ostavite nas na miru, jebote! Nemojte da dolazite na naše koncerte i nemojte da kupujete naše albume.' ("If any of you in any way hate homosexuals, people of different color, or women, please do this one favor for us-leave us the fuck alone! Don't come to our shows and don't buy our records.")


Jednako pogrešno shvaćena, prema Cobainu, jeste i sama Nirvana - naročito imajući u vidu činjenicu da je bend atraktivan velikom broju onih koji popunjavaju sedišta na koncertima Guns N' Roses. Međutim, dok je Axl Rose pevao podsmešljivo o 'imigrantima i pederima' u svojoj pesmi One In A Million, Cobain završava svoju pesmu Stay Away vičući 'Bog je gej!' a Nirvana se izazivajući šepurila u haljinima u spotu za njihov hit singl In Bloom. Prošle godine, Nirvana je putovala u Oregon da bi nastupila na dobrotvornoj manifestaciji koja se protivila Meri 9, državnoj uredbi koja bi izbacila prava zaštite gej ljudi u toj državi. A kada su se pojavili u emisiji Saturday Night Live, Cobain i Novoselić su se demonstrativno poljubili pred kamerama.


Uprkos Cobainovoj želji da ga ljudi 'ostave na miru', i on i Loveova deluju odlučni da se ne poklope staklenim zvonom bezbednosnih mera i stereotipskih ukrasa rok zvezda. Pre ovog intrevjua - jedinog koji Cobain, kako sam kaže, planira da uradi u svrhu promocije albuma Incesticide - Cobain nije postavio nikakve uslove u vezi sa pitanjima koja bi mogla da se postave, niti se trudio da obavesti svoju diskografsku kuću da ce se intervju uopšte dogoditi. (Loveova je, zapravo, insistirala da zajednički prijatelj koji je ugovorio sastanak, ADVOCATE direktno poveže sa parom: 'Gej ljudi mogu da dobiju naš broj telefona!')Uživo, Cobain je potpuna antiteza onoga što predstavlja na sceni: nizak je, bled, tih i izražajan. Predrasude ga pune gnevom: izgovara reči 'homofob' i 'šovinista' sa istom ogorčenošću koju ostavlja i za reč 'spandeks'. Posebno uznemiravajući za njega je bio incident koji se desio prošle godine u Renou, kada su dva muškarca silovala ženu pevajući Nirvaninu pesmu. U omotu za Incesticide, izrazio je svoju frustraciju grubom porukom Nirvaninim obožavaocima: 'Ako bilo ko od vas na bilo koji način mrzi homoseksualce, ljude različite boje kože, ili žene, molimo vas da nam učinite jednu uslugu - ostavite nas na miru, jebote! Nemojte da dolazite na naše koncerte i nemojte da kupujete naše albume.' ("If any of you in any way hate homosexuals, people of different color, or women, please do this one favor for us-leave us the fuck alone! Don't come to our shows and don't buy our records.")


Dok smo bili u hotelskoj sobi, Loveova je izašla i ostavila Cobaina svom intervjuu, ali je bila dovoljno brižna da se ponovo vrati: 'Brinem se šta ce da napišu', rekla je konačno. Ipak, njena potreba za poverenje je nadjačala njene zaštitničke nagone. Dok je izlazila po treći put, rekla je: 'To je gej publikacije, Kurte, zato nemoj da zaboraviš da im ispričaš o onome kada si ukrao helanke iz ormara svoje majke. 'Cobain se nasmešio; ona se zasmejala i uzdahnula, 'Pretpostavljam da tako utičem na muškarce. Ćao.' A onda je zaista otišla, gurajući kolica svoje kćerke Frances kroz vrata.


[embed]https://www.youtube.com/watch?v=hTWKbfoikeg[/embed]

ADVOCATE: Vas dvoje ne delujete kao Sid i Nancy.


COBAIN: Prosto je neverovatno da u ovom stadijumu rok-n-roll istorije ljudi još uvek očekuju da njihove rok ikone oživljvaju te klasične rok arhetipove, kao što su Sid i Nancy. Pretpostavka da smo mi isti samo zato što smo jedno vreme uzimali heroin - prilično je uvredljivo očekivati da budemo takvi.


ADVOCATE: Da li više boli kada govore loše o Courtney?


COBAIN: Apsolutno. Ono što su govorili o meni nije ni upola čudno koliko ono što govore o njoj. Ona to ne zaslužuje. Prodala je 60 hiljada ploča, i odjednom je postala komercijalna koliko i ja, a ona je samo u pank rok bendu. Samo zato što je udata za mene, ona je izložena popularnosti jedne glumice ili tako nečega.


ADVOCATE: Kome sad veruješ?


COBAIN: Aaa... Nikome? (Smeh) Oduvek sam nastojao, namerno, da ostanem naivan i optimističan, a sada sam primoran da budem paranoičan. Da osuđujem. Da budem veoma nepristupačan sve vreme. Bilo mi je teško da promenim svoj stav.


ADVOCATE: Sada si u ovoj hotelskoj sobi. Možeš li da izađeš?


COBAIN: Da. Pre neko veče smo išli u kupovinu u jednu prodavnicu korišćene odeće i kupili smo neke čupave dukseve i neke grandž stvari.


ADVOCATE: Prave grandž stvari, ne one dizajnerske?


COBAIN: Ne Perry Ellis. (Smeh) Vozili smo se u svom Volvou posle kupovine i shvatili smo da možda nismo veliki kao Guns N' Roses, ali smo isto toliko popularni, a još uvek nemamo telohranitelje. Još uvek idemo u kupovinu, u bioskop, i vodimo svoje živote. Ionako sam oduvek bio paranoican po prirodi, a sada još imam toliko ljudi oko sebe koji brinu o tome šta ću da kažem i šta ću da uradim, da mi je jako teško da se izborim sa tim. Mada se nosim sa tim mnogo bolje nego što sam očekivao. Da sam mogao da predvidim šta će mi se dogoditi pre par godina, definitivno ne bih izabrao ovakav stil života.


ADVOCATE: Da li bi bilo bolje da si ostao u Seattleu, i da nisi bio na naslonoj strani Rolling Stonea?


COBAIN: Da. Pa, sâm sam se odlučio za to - iako je to bila žešća borba. Bili smo na turneji u Australiji, i skroz sam bio zaboravio da sam obećao da ću uraditi taj članak za Rolling Stone. I tog dana su me zvali i pitali 'Da li ste spremni za snimanje', i mislio sam 'Ne, stvarno ne želim to da uradim'. Ali, bio sam pod tolikim pritiskom od strane menadžera i članova benda, oni su hteli da to uradimo, i onda sam jednostavno pristao. Dok smo išli tamo, odlučio sam da napišem nešto toliko uvredljivo na majici, da bi ih sprečilo da stave fotografiju na naslovnu stranu. Tako bih mogao da kažem da sam odradio svoj deo, a opet me nisu stavili na naslovu stranu. Nisam konkretno izazivao Rolling Stone, govorivši 'Vi ste sranje' i ' Ne želimo da imamo bilo šta sa vama, ali ćemo vas ipak iskoristiti u svrhe sopstvene propagande.'


Rolling Stone jeste sranje, i uvek je bio sranje, i još uvek je sranje samo zato što ima popularan bend na naslovnoj strani. Mi nismo cool i u fazonu koliko svi misle. Rolling Stone nece biti više cool samo zato što smo mi na naslovnoj strani. Od kada smo postali popularni, gledao sam na nas samo kao na verziju Cheap Trick or the Knack iz '90ih. Oni su imale dve prijemčive strane, što ih je činilo cool bendom - komercijalnu stranu i inovatorsku stranu. Mi to imamo.


ADVOCATE: Izgleda kao da se sve što radiš analizira. Ne smeš ništa da kažeš i uradiš neplanirano.


COBAIN: Da. Imam iste stavove koje sam oduvek imao. Kada bih govorio stvari prijateljima, nisam očekivao da budem shvaćen toliko ozbiljno. Sada moram da naučim da filtriram svoje misli i ono što govorim da bih mogao da zaustavim nekoga ko bi rekao da sam licemer. Takva je bila i debata u vezi sa Rolling Stoneom: 'Korporativni časopisi su sranje, ali vi ste i dalje na naslovnoj strani.' Pa, naravno! To je šala. Pomirite se s tim.


Ljudi bi trebalo da uzimaju sa rezervom ono što rok zvezde govore, jer trenutno ne postoji niko u rok 'n' rollu ko je savršen primer zastupnika bilo čega. Imaju uticaja na ljude, i mislim da postoji nova svest koja je zaista pozitivna medu rok zvezdama, kao što je 'Rock the Vote'. Pokušavaju da dopru do ljudi, ali zaista ne mogu da se setim nikoga ko je školovan koliko je potrebno da bi rok zvezde to postigle. Da je Jello Biafra (bivši pevač Dead Kennedysa) bio velika međunarodna zvezda, to bi bilo stvarno cool. Ali on nije čak ni u velikoj diskografskoj kući, i ne piše dovoljno komercijalnu, da bi to iskoristio.


ADVOCATE: Da li te zasmejava kada ljudi analiziraju tvoje pesme i pokušavaju da protumače o čemu govoriš?


COBAIN: O, da. Kada sam pisao te pesme, zaista nisam znao šta govorim. Nema nikakve poente da pokušavam da ih analiziram ili objašnjavam. To je bila najveća tema u intervjuima: 'O čemu su tvoje pesme?' (Smeh) Nisam napisao nikakve nove tekstove, to je sigurno. Imamo dvanaest pesama za novi album, čije je snimanje zakazano za februar, a nemam nikakvih tekstova. Tokom prošle godine, moje sveske i knjige pesama su bivale ili uništene ili ukradene. Tako da nemam na šta da se oslonim. To je sranje.


ADVOCATE: Pročitao sam natpis u omotu za Incesticide. Nikada nisam video da neko iz velike diskografske kuće kaže 'Ako ste rasista, šovinista ili homofob, ne želimo da kupujete naše ploče'.


COBAIN: To je bio najveći problem koji sam imao od kako sam u ovom bendu. Znam da ima mnogo takvih ljudi u publici, a ja tu ništa ne mogu. Mogu o tim problemima da razgovaram u intervjuima - mislim da je prilično očigledno da smo mi protiv homofoba, šovinista i rasista, ali kada je Teen Spirit izašao, mainstream publika je pretpostavila da smo mi kao Guns N' Roses.


Onda su naši stavovi počeli da izlaze u intervjuima. A onda i stvari kao što je Chrisov i moj poljubac u emisiji Saturday Night Live. Nismo pokušavali da budemo rušioci ili punk rok; samo smo radili nenormalne i glupe stvari u poslednjem trenutku. Mislim da, sada pošto su naši stavovi izašli na videlo, mnogo klinaca, koji su kupili naš album, žali što je saznalo bilo šta o nama.


Sada se odvijaju ratovi po srednjim školama između Nirvana klinaca i Guns N' Roses klinaca. To je baš cool. Baš sam ponosan što sam deo toga, jer kada sam ja bio u srednjoj školi svi su vikali mi 'Devo!', jer je Devo infiltrirao mainstream. Od svih bendova koji su došli iz undergrounda koji su uspeli u mainstreamu, Devo je najofanzivniji i najizazovniji. Prosto su fantastični. Obožavam ih.


ADVOCATE: Možda ce se Devo vratiti uskoro, kao što su se vratili i Village People.


COBAIN: Gledao sam Village People u Seattleu pre dve godine! Bili su tako cool. Još uvek su imali iste kostime.


ADVOCATE: Da li ti se išta svida u vezi sa muzikom Guns N' Roses?


COBAIN: Ne mogu da se setim ni jedne proklete stvari. Ne mogu čak ni da trošim vreme na taj bend, jer su toliko očigledno jadni i netalentovani. Mislio sam da je sve u mainstream pop svetu sranje, ali sada, pošto su neki underground bendovi potpisali ugovore sa velikim kućama, vidim Guns N' Roses više kao uvredu. Moram da to sagledam malo dublje: oni su zaista ljudi bez talenta, i muzika im je sranje, a ipak su najpopularniji rok benda na svetu trenutno. Ne mogu da verujem.


ADVOCATE: Zar ti nije Axl Rose rekao nešto gadno na dodeli MTV video muzičkih nagrada u septembru?


COBAIN: Zapravo su pokušali da nas pretuku. Courtney i ja smo bili sa bebom u delu sa hranom iza bine, i Axl je prošao pored nas. Courtney je viknula: 'Axl, Axl, dodi ovamo!'. Samo smo hteli da se pozdravimo - mislimo da je smešan, ali smo hteli nešto da mu kažemo. I onda sam ja rekao: 'Da li bi hteo da budeš kum našem detetu?'. Ne znam šta se pre toga desilo što ga je iznerviralo, ali postao je agresivan i počeo da preti ubistvom.


Ovo su bile njegove reči: 'Ućutkaj svoju kučku ili ću te sravniti sa zemljom'. (Smeh) Ona čak nije ni govorila bilo šta zlonamerno, znaš? Zato sam se okrenuo prema Courtney i rekao: 'Zaveži kučko!, i svi su se smejali a on je otišao. Tako da pretpostavljam da sam uradio ono što je on hteo - poneo se kao pravi muškarac. (Smeh)


ADVOCATE: Da li te on podseća na tipove sa kojima si išao u školu?


COBAIN: Apsolutno. Na one stvarno zbunjene, sjebane tipove. Nema mnogo nade za njih.


ADVOCATE: Kada je on (Axl Rose) pevao o 'pederima i imigrantima', ljudi su to opravdavali govoreći: 'Pa dobro, on je iz države Indiana'.


COBAIN: Pa dobro, onda je to OK. (Smeh) Nenormalno. Kasnije, pošto smo završili svoj nastup i krenuli prema svojoj prikolici, Guns N' Roses i njihova pratnja su pošli ka nama. Imaju bar pedeset telohranitelja - ogromnih, gigantskih bizona bez mozgova, spremnih da ubija za Axla u bilo kom trenutku. (Smeh) Mene nisu videli, ali su opkolili Chrisa, a Duff (McKagan, Guns N' Roses) je hteo da ga prebije, a telohranitelji su poceli da ga guraju. Konačno je pobegao, ali do kraja večeri je postojala pretnja da će nas ili Guns N' Roses ili njihovi bilmezi pretući. Morali smo da se krijemo.


Od tada, svaki put kada je Axl nastupio, morao je da kaže nešto u vezi sa mnom i Courtney. Kada je bio u Seattleu, rekao je 'Nirvana bi radije ostali kod kuće i drogirali se sa svojim kučkama od žena, nego išli na turneju sa nama'. (Smeh) Zato postoji ta velika zavada u srednjim školama. To je smešno. Ipak, on nije normalan. Bio sam uplašen. Ne bih nikako mogao njega da pretučem; a znam da bi on mene prebio da je imao prilke.


ADVOCATE: Šta misliš o obožavaocima Guns N' Roses koji dolaze da vide vas?


COBAIN: Pa, kada smo nastupali na onoj protestnoj manifestaciji u Portlandu, rekao sam nešto u vezi sa Guns N' Roses. Ništa gadno - mislim da sam rekao: 'A sledeća pesma koju ćemo izvesti je - Sweet Child O' Mine'. Ali, neki klinac je skocio na binu i rekao: 'Hej, čoveće, Guns N' Roses sviraju strava muziku, i Nirvana svira strava muziku. Hajde da se složimo i izgladimo stvari, čoveče'.


I nisam mogao da se susdržim da ne kažem: 'Ne, dečko, uopšte nisi u pravu. Ti ljudi su potpuni šovinistički kreteni, a razlog iz kojeg nastupamo ovde jeste da se borimo protiv homofobija bar na neki način. Tip je jebeni šovinista, rasista i homofob, a ti ne možeš da budeš na njegovoj strani i da budeš na našoj strani. Žao mi je što moram da pravim takve podele, ali to je nešto što ne može da se ignoriše. A uostalom, oni ne umeju da pišu dobru muziku'. (Smeh)


ADVOCATE: Znaš, verovatno si tada uzimao novac od ljudi koji bi glasali za, već pomenutu, Uredbu 9, ali koji su stvarno želeli da vide Nirvanu.


COBAIN: (Smeh) Tačno! Chris i ja smo bili na nastupu Guns N' Roses kada su svirali ovde sa Metallicom pre par meseci, i on je otišao iza bine, i tamo su bile neke dve fufice koje su izgledale kao da su izašle iz Warrant spota. Sedele su na kauču u nadi da će popušiti Axlu, ili tako nešto, i jedna od njih je rekla: 'Chris, videle smo te na onom protestnom koncertu! Glasaćemo za Uredbu 9! Poljubio si Kurta u usta! To je bilo odvratno!'. (Smeh) Malo je smešno znati da tako utičemo na ljude. Ali tužno je što do takvih nema prodiranja. Na kraju, posle svih stvari koje su videle da smo uradili, to je bila jedina stvar koja im je ostala u glavi.


ADVOCATE: Tako si nervirao i ljude u srednjoj školi, zar ne?


COBAIN: Apsolutno. Govorio bih da sam gej samo da bih zezao ljude. Imao sam reputaciju homoseksualca od svoje četrnaeste godine. To je bilo baš cool, jer sam našao par gej prijatelja u Aberdeenu, što je skoro nemoguće. Neverovatno je to što sam uopšte upoznao gej ljude u Aberdeenu. Ali stekao sam jako dobre prijatelje na taj način. Naravno, mnogo su me tukli zbog svoje povezanosti sa njima.


Ljudi su prvo mislili da sam jednostavno čudan, sjeban klinac. Ali kada sam obeležen kao gej, to mi je pružilo slobodu da budem čudak i stavim ljudima do znanja da treba da se drže dalje od mene. Umesto da objašnjavam ljudima da treba da me se klone - bio sam gej, pa nisu mogli da me pipnu. Međutim, to je bio uzrok mnogim neprijatnim iskustvima po mračnim ulicama na putu do kuće.


ADVOCATE: Zaista su te tukli?


COBAIN: O, da. Prilično često.


ADVOCATE: I pisao si 'BOG JE GEJ' na tuđim kamionima?

COBAIN: To je bilo zaista zabavno. Ali zabavnije od samog čina je bilo naredno jutro. Ustao bih rano da bih prošetao krajem koji sam terorisao, da bih video posledice. To je bilo nešto najgore što sam mogao da napišem na njihovim kolima. Ništa drugo ne bi imalo toliko efekta.


Aberdeen je bio depresivno mesto, i bilo je mnogo negativnih stvari u vezi sa njim, ali je bilo jako zabavno zajebavati ljude sve vreme. Obožavao sam da idem na žurke - one koje su pravili školski sportisti - i idem okolo pijan i nepodnošljiv, pušeći cigarete i pljujucu po vratovima velikih seljačkih mačo tipova, a da oni to i ne primete. Do kraja večeri, obično bih uvredio neku devojku, a ona bi dovela svog dečka da me prebije. (Smeh)


ADVOCATE: Pošto su ljudi mislili da si gej i imao si gej prijatelje, da li si se ikada pitao da nisi i sam gej?


COBAIN: Da, apsolutno. Vidiš, oduvek sam želeo muške prijatelje sa kojima bih mogao da budem intiman i sa kojima bih mogao da razgovaram o važnim stvarima i da budem prisan sa njima isto koliko bih mogao da budem i sa devojkom. Kroz čitav svoj život, uvek sam bio jako prisan sa devojkama i družio se sa njima. I uvek sam bio bolešljiva i feminizirana osoba, pa sam jedno vreme mislio da sam gej jer me nije privlačila nijedna devojka iz moje škole. Imale su stvarno grozne frizure i sjebane stavove. I tako sam probao da budem gej na neko vreme, ali me žene jednostavno više seksualno privlače. Ali mi je zaista drago što sam stekao par gej prijatelja jer me je to spasilo od monaškog života, ili tako nečega.


Mislim, definitivno sam gej duhom, i verovatno bih mogao da budem biseksualac. Ali oženjen sam, i Courtney me privlači više nego bilo koja osoba do sada, tako da nema svrhe da pokušavam da 'žanjem svoje žito' sada. (Smeh) Da nisam pronašao Courtney, verovatno bih vodio biseksualni život. Ali ona me skroz privlači u svakom pogledu.


ADVOCATE: Nju opisuju kao 'fag hag'.


COBAIN: O, jeste. Samo to je i radila pet ili šest godina svoga života - visila po gej klubovima. Naučila je sve o parfemima i modi od svojih prijatelja.


ADVOCATE: Sada, pošto imate bebu, kako ćete je učiti o šovinizmu, homofobiji i sličnim stvarima?


COBAIN: Mislim da će samo odrastanje uz Courtney i mene biti dovoljan primer da nema predrasuda, nadam se. Morate priznati da osoba odrasta mrzeći sve te 'izme' uglavnom zato što su je roditelji tako naučili. Možda se nekada zbuni, ali nisam zabrinut zbog toga.


ADVOCATE: S obzirom na stanje u kojem se svet nalazi, da li se ikada brineš za nju?


COBAIN: Pa, stalno imam apokaliptične snove. Pre dve godine, ne bih uopšte ni uzeo u obzir podizanje deteta. Govorio sam da je osoba koja bi uvela dete u ovaj sadašnji život - sebična. Ali trudim se da budem optimističan, a stvari deluju kao da se malo popravljaju - koliko je samo komunikacija napredovala u poslednjih deset godina. MTV, bio on veliki industrijski ljudožder ili ne, odigrao je važnu ulogu u podizanju svesti.


Možda deluje skoro naivno, ali rok 'n' roll i naša generacija neće da trpe ona ista reganovska sranje kojima smo bili izloženi kada smo bili mladi. Bio sam bespomoćan kada sam imao dvanaest godina, kada je Reagan izabran za predsednika, i ja tu ništa nisam mogao da učinim. Ali sada, ova generacija odrasta, u svojim dvadesetima je i neće to više da trpi.


Znam da još uvek ima mnogo republikanaca, ali, ne mislite li da se situacija poboljšava? Ne samo zato što je Clinton predsednik - ali pogledajte koja je bila prva stvar koju je uradio. Pokušao je da ukine zabranu pristupa vojsci gej ljudima, i ja mislim da je to prilično pozitivna stvar. Ne očekujem velike promene, ali mislim da je u poslednjih pet godina naša generacija postala malo pozitivnija. To znam jer čitam časopis Sassy, shvataš? Koliko god to naivno i glupo bilo, mogu da primetim da je prosečni četrnaestogodišnjak mnogo osetljiviji - ili se bar trudi da bude - nego njegovi vršnjaci pre deset godina.


ADVOCATE: Da li si za Clintona?


COBAIN: O da, glasao sam za njega. Više bih voleo da je to bio Jerry Brown. Priložio sam svojih sto dolara. Ali, definitvno sam srećan što je Clinton uspeo.


ADVOCATE: Da li biste nastupili u Beloj kući?


COBAIN: (Smeh) Kada bismo mogli da utičemo na nešto, da. Znam da nas Chelsea (Clinton) mnogo voli, pa možda bi ona mogla da kaže: 'Tata, uradi ovo i uradi ono! Nirvana tako kaže!' (Smeh) Naravno, svirao bih za predsednika. A Chelsea deluje kao super osoba - klinka koja nosi Birkenstock. I Amy Carter je cool, koliko sam čuo. Ona je bila na koncertima Butthole Surfers!


ADVOCATE: Vi nemate previše 'propovednički' stav kada je iznošenje vaših mišljenja u pitanju. To je razuman pristup.


COBAIN: Wow. To je baš laskavo, ali od svih ljudi koje poznajem, ja sam verovatno najmanje kvalifikovan da govorim politički. Nadam se da je moj nastup više ličan nego politički. Pre otprilike godinu dana, kada smo shvatili koliki uticaj imamo, pomislili smo da je to sjajna prilika da utičemo na ljude. Zvali su me licemerom, idiotom, nekvalifikovanim, ali ja tu ništa ne mogu. Takva je moja priroda. Moram da pricam o stvarima koje me nerviraju, pa ako sam previše negativan ili previše popujem, žao mi je. Niko me nece ucutkati. Još uvek sam ista osoba. U stvari, pre sam bio mnogo radikalniji.


ADVOCATE: Na rečima ili delu?


COBAIN: I jedno i drugo, zapravo. Ali većinom na delu. Mada, sada baš ne mogu više da učestvujem u vandalizacijama. Ali jesam - zapravo, vrlo skoro.


ADVOCATE: Šta si uradio?


COBAIN: Ne smem da kažem! (Smeh) Ne smem ni da kažem! Ljudi me stalno proveravaju - pogotovo zbog glasina o heroinu. Sa tim su toliko preterali, da me konstantno maltretiraju na aerodromima i na carini. A tek policija - zaustavljaju me kad god me prepoznaju i pretresaju mi kola.


Sve je to počelo zbog jednog jebenog članka u časopisu Bam. Taj tip - nisam čak ni bio uduvan te večeri - a on je jednostavno pretpostavio da jesam i napisao članak o tome kako su mi bili upali obrazi i crvene oči i kako nisam mogao da se izborim sa slavom i svim što se dešavalo sa bendom. Bilo je ponižavajuće. Prvo mi nije smetalo, ali onda, kada se napiše jedan članak o osobi koji je negativan, to se širi kao požar, i svi pretpostavljaju da je istina.


ADVOCATE: Govoriš o profilu Courtney iz časopisa Vanity Fair koji je napisala Lynn Hirschberg?

COBAIN:Nikada nisam pročitao toliko ubedljiv, a toliko smešan članak, u svom životu. Svi, poćevši od naše diskografske kuće, pa do naših najbližih prijatelja, su poverovali u ta sranja.


Ona (Hirschbergova) je sjajno pretvorila ono što je Courtney rekla u nešto potpuno drugačije. Viđao sam to i ranije. To se meni desilo mnogo puta - ali ovo je bilo toliko ekstremno i toliko dobro odrađeno, da joj moram odati priznanje. Ona je majstor lukavstva.


ADVOCATE: A šta je sa upotrebom droge?


COBAIN: Courtney je bila iskrena u vezi sa 'izletom' sa heroinom koji je trajao par meseci. Onda je Courtney zatrudnela, shvatila da je u drugom stanju i da ima problem sa drogom, i skinula se sa droge. Veoma jednostavno. Ali izgledalo je kao da je posle osam meseci, u devetom mesecu trudnoće, još uvek konzumirala drogu i svi su bili veoma zabrinuti. Kao da je naš stan bio neko leglo kriminala. Ja sam izgledao jako mršavo. U stvari, ja jesam mršava osoba, i dobijem pet kilograma svaki put kada me fotografišu, pa ljudi pretpostavljaju da sam osoba prosečne težine.


Jednostavno sam toliko umoran od pričanja o tome. Mi moramo da se suočavamo sa posledicama tog jednog članka svakog jebenog dana. To je nešto sa čime moramo da se borimo sve vreme.


ADVOCATE: Kako si se ti osećao kada si to pročitao?


COBAIN: Bio sam skroz besan. Prva pomisao mi je bila da pošaljem nekoga da je sredi. Hteo sam lično da je prebijem, a to nikada nikome nisam želeo da uradim, pogotovo ženi. Ali, imao sam toliko besa u sebi. Bilo je urađeno tako dobro. Bili smo bespomoćni u borbi protiv nečega takvog. Morali smo da 'šminkamo' članke da bismo se izborili sa tim. Bilo je ponižavajući raditi to: pozirati sa svojom porodicom za naslovnu stranu nekog časopisa, u nadi da ce bar neki ljudi dovesti u pitanje vrednost Vanity Faira.


ADVOCATE: Misliš na naslovnu stranu decembarskog izdanja časopisa Spin?


COBAIN: Da, a uradili smo i nekoliko drugih stvari. Bio sam besan do te mere... da nisam više ni želeo da mrzim toliko. Mogli smo da podignem tužbu protiv Conde Nasta, ali oni imaju toliko miliona dolara, i to bi moglo trajati i deset godina, a ne bismo postigli ništa osim gubitka većeg dela našeg novca.


ADVOCATE: Koja je najsmešnija stvar koju si video napisanu o sebi?


COBAIN: Skoro sve. (Smeh) Skoro uvek ispadnem seljački mali roker koji ne zna da sastavi rečenicu, znaš? A često delujem i kao glupi rock 'n' roll klinac.


ADVOCATE: Courtney, po opisima u novinama, deluje kao Nancy Reagan u vašoj vezi.


COBAIN: To je prosto bolesno. Bože! Ne želim da kažem nešto kao 'Pa, ako ništa drugo, ja nosim pantalone u našoj kući'. To je potpuno podeljeno. Imamo uzajamni uticaj. Sve je potpuno pola-pola. Courtney insistira na tome da vodi evidenciju o novcu koji joj pozajmljujem i mora da ga vrati. Do sada je pozajmila samo $6000. Mi smo milioneri, a ona ide u Jet Rag (second-hand prodavnica u Los Angelesu) da kupuje odeću - haljine od pet dolara. Jaka stvar! Rado ću joj kupiti haljine od pet dolara. Nama nije potrebno mnogo.


Ovako izgledaju naši lični troškovi za proteklu godinu: zaradili smo milion dolara, od kojih je 380 hiljada otišlo na poreze, za 300 hiljada smo kupili kuću, ostalo je otišlo lekarima i advokatima, a naši lični troškovi su izneli svega 80 hiljada dolara. I to uključuje iznajmljivanje kola, hranu, sve. To nije baš mnogo. To definitivno nije suma koju Axl troši godišnje. Ona je insistirala na predbračnom ugovoru; niko to ne zna. Tako da definitivno nema nikakve manipulacije u našoj vezi.


Stvarno mi se smuci od same pomisli da svi to tako vide. Od toga se osećam još gluplje. Nisam najsigurnija osoba na svetu, ali ne moram da znam da, svaki put kada izađem i neko me prepozna, misle da sam mali bespomoćni rok idiot kojim manipuliše njegova žena. Malo je složenije od toga.


Courtney je je celog svog života imala pogrešnu sliku o sebi. Razgovarao sam sa ljudima koji su znali Courtney pre pet godina, i uvek je bila mnogo više halapljiva i sjebana osoba nego što je sada. A ponekad je bila i luda. Ljudi bi je vidali na žurkama i prosto je molila za pažnju. Nikada ne bih predvideo uspešan brak sa ovom osobom pre par godina. To se, jednostavno, ne bi moglo desiti.


ADVOCATE: Kako to sve utiče na ostale članove Nirvane?


COBAIN: Definitivno ne toliko ozbiljno koliko svi misle i koliko se piše. Izašao je jedan članak u britanskom muzičkom časopisu NME (New Musical Express), koji nije bio ništa drugo do 'exposé' o tome kako Courtney pokušava da rasturi Nirvanu. Prilično je zastrašujuće saznanje da jedan od tvojih prijatelja može da napiše takav članak. Otežava ti da bilo kome veruješ. Chris i Dave su voleli Courtney još pre nego što se meni dopala. U to vreme sam znao da mi se mnogo sviđa, ali nisam hteo da priznam. Ona i Dave su bili jako dobri prijatelji - ne bi trebalo ovo da govorim, ali, hteli su čak i da budu zajedno jedno vreme. Kada smo bili na turneji u Evropi, neki od naših koncerata su se poklapali sa Hole koncertima, i Courtney bi visila sa nama u autobusu, a Chris i Courtney su bili dobri prijatelji. To se uopšte nije promenilo. Nije bilo loših odnosa, osim nakon članka iz Vanity Faira.


Nekoliko dana je čak i Chris bio ubeđen da je Courtney rekla te stvari. Courtney je rekla: 'Zašto ne izbacite Chrisa iz benda?'. Rekla je to, ali se šalila. To je najveći problem sa kontekstom članaka. Reč 'sarkastičan' mora da bude u zagradi 90% vremena u našim intervjuima. Dave i Chris se dobro nose sa ovim, i brane nas koliko mogu, ali ne možemo da očekujemo od njih da idu u krstaške pohode u svrhe naše odbrane jer to ne utiče na njih koliko utiče na nas.


ADVOCATE: Da li je bilo trenutaka u toku protekle godine kada si želeo da napustiš svoj posao?


COBAIN: O, da. Pre neko veče. Zvao sam Chrisa kasno uveče; bio sam stvarno pijan, i rekao sam: 'Ne želim više da budem u ovom bendu, zvaću te sutra'. Bio sam mrtav ozbiljan. Nekoliko sati. (Smeh)


ADVOCATE: Kako je poslovati sa veliko diskografskom kućom?


COBAIN: Mi nismo imali nikakvih komplikacija. Prema našem ugovoru, mi imamo 100% kreativne kontrole. Šta to znači u 'sitnim slovima', nemam pojma. Sve što sam čuo o zlim korporacijama, od kad sam u underground roku, verovatno je istina kada su neki drugi bendovi u pitanju, ali mi imamo dobrog advokata i super ugovor. I prodajemo mnogo ploča za njih, tako da smo mi u prednosti.


ADVOCATE: Courtneyin bend je takođe dobio dobar ugovor?


COBAIN: Zapravo je bolji od našeg. Ovo je prva decenija u kojoj su velike kuće uopšte sreću sa ovakvim ugovorom. Prosto su navikli na bendove koji ni sami ne znaju šta hoće da rade, pa moraju oni da preuzmu kontrolu. Ima mnogo bendova koji nemaju nikakvu kreatvnu moč, pa moraju da se oblacče u spandeks.


ADVOCATE: Znači, možeš da uključiš mainstream radio i da čuješ nešto što ti se sviđa ovih dana?


COBAIN: To je jedan od razloga iz kojih sam malo više optimističan ove godine - Clinton i zato što je Screaming Tree na velikoj rotaciji na radiju. Komercijalni su, ali imaju dobru muziku. Muzika Pearl Jam mi se uopšte ne dopada, ali bar imaju dobre stavove; nisu novi Van Halen, koji potpuno odbijaju da se suoče sa bilo čim. Jedina tužna stvar jeste činjenica da se nevinost underground muzike gubi idejom muzičke industrije o tome šta treba da predstavlja.Ne postoje granice. Pearl Jam je dobar primer za to. Ne želim ništa loše da kažem o njima; nemam više snage da pričam sranja o njima, ali oni su stvarno komercijalni rok band.


ADVOCATE: Šta radiš kada ne sviraš?


COBAIN: Pa, čitam Parfem po drugi put. Knjiga govori o tvorcu parfema iz 1700tih. I zaista volim Camille Pagliu mnogo; baš je zabavno, iako se ne slažem sa svim što ona kaže. Još uvek slikam s vremena na vreme. Naslikao sam omot za Incesticide.
I pravim lutke. Volim stilske stvari iz XVIII i XIX veka iz Jugoslavije i tih krajeva. Kopiram ih iz časopisa posvećenim kolekcionarima lutaka. Pravim ih od gline. Pečem ih, i onda ih načinim da deluju vrlo staro i oblačim ih u staru odeću. Izgledaju kao da sam naleteo na pravi antikvitet, jer ne znam gde bih mogao da nađem lutke iz tih časopisa. Mogao bih da idem na izložbe kolekcionara lutaka, ali one su jako skupe. Ne želim da sebi udovoljavam takvim stvarima - 'Sad sam rok zvezda, pa ću da kupujem antikvitete', znaš? (Smeh) Neke od tih lutaka koštaju i do $50.000.
Ne mogu da nađem ništa što želim. Odem u kupovinu, i kupim hranu, i to je to. Sada, pošto imam sav taj novac, ne mogu da ga trošim na bilo šta. Sve što cenim je staro, ali ne mora da bude i antikvitet, pa mogu da ga kupim prilično jeftino.


ADVOCATE: Znači nisi upao u zamku trošenja novca samo zato što možeš?


COBAIN: Ponekad bih voleo da mogu. Primetio sam da postoje specijalizovane radnje za bogate i slavne koji prodaju iste stvari koje mogu da se nadu i u supermarketu, ali imaju imaju smešno visoke cene, i ljudi tu kupuju samo zato što ne znaju šta će sa novcem. Ima mnogo takvih stvari na Rodeo Driveu. Otišli smo u Gucci prodavnicu samo da bismo videli koliko košta Gucci tašna. (Smeh) Obična kožna tašna, i samo zato što na njoj piše Gucci, košta $10.000!


ADVOCATE: Da li ti se dopada Los Angeles?


COBAIN: Mrzim L.A. Sviđa mi se vreme, ali ne mogu da podnesem da budem tamo. To apsolutno mrzim. A mnogo toga je vezano za odgovornost koju imamo dok se vozimo sa bebom. Ljudi su toliko neprijatni tamo. Nisam toliko loš vozač, a udaraju me skoro svakog dana.
Bili smo tamo u vreme nereda. Ta odluka je bila najveća glupost koju sam ikada video. Ako su već hteli da prave nerede, voleo bih da su to uradili nasred Beverly Hillsa. Da uzmu sve Gucci tašne. (Smeh)


ADVOCATE: Sada imaš priliku da kažeš šta god želiš.


COBAIN: Uvek se spetljam kada mi postave to pitanje. Možda ću samo da se zbunim i zamucam i završim govoreći: 'Nemojte da verujete svemu što pročitate'. Oduvek sam znao da dovodim stvari u pitanje. Čitavog života, nikada nisam verovao većini stvari koje pročitam u istorijskim udžbenicima, ako i većini stvari kojima su nas učili u školi. Ali sada sam shvatio da nemam pravo da donosim sud o nekome na osnovu onoga što sam pročitao. Nemam pravo da osuđujem bilo šta. To je lekcija koju sam naučio.


Izvor: The Advocate (febr. 1992.)


Razgovor vodio Kevin Allman

Pokreće Blogger.