Stefan Simić: Pronaći Čoveka među ljudima

Čovek oseća samo svoju bol, o bolu drugih može samo da nagađa, pretpostavlja, saoseća, saučestvuje, da je deli, ali to nije, bar ne do kraja, njegova bol.

I dobro je da je tako jer kada bi znao koliko trenutno ljudi umire, saznaje nepovoljne lekarske dijagnoze, bori se za poslednje udisaje vazduha, teško da bi sve to mogao da podnese. Gotovo nikako.


Koliko li ovog trenutka ljudskih bića pati?

I ne samo ljudskih bića?

Bol i patnja su konstantni, uvek i svuda. To što se nečija nesreća objavi samo fokusira pažnju javnosti ali kada bi se izveštavalo o svim gubicima na svetu to bi bio beskrajni nis ubistava, samoubistava i umiranja.

Čovek zna samo ono što zna, i vidi samo ono što vidi, a to je malo, premalo. I dobro je da je tako, u protivnom ne bi mogao da podnese sve ono što se dešava tamo negde...

Čovek mora da prihvati tok života, neuhvatljivu liniju neminovnog, da utiče samo na ono što može da utiče, i da menja samo ono što može da promeni.

Sve ostalo je u granicama nemogućeg...

Išao sam pre nekoliko godina biciklom iz grada ka selu. Zaobišao sam promrzlog psa koji se valjao u snegu. Pretpostavio sam da će neko drugi da ga spasi. Nakon pređenog kilometra shvatio sam da je to malo verovatno. Vratio sam se, uzeo ga u naručje, drugom rukom guvernar od bicikle i odneo ga prislonjenog na moje grudi do kuće.
Osušio sam ga fenom, nahranio, zagrejao i video ozarenost na njemu.

Dok sam ga posmatrao kako spokojno leži pored peći glavom su mi prošle sve one životinje koje se smrzavaju i koje odnosi zima zauvek.

Ali kada spasiš jednog psa, ili kada spasiš jednog čoveka, u krajnjem, kada spasiš jedno biće osetiš da si bar nešto uradio za živi svet. Bar nešto.

I dobro je što čovek ima samo svoj svet, i što ne zna šta se oko njega sve dešava, jer da zna teško da bi njegova duša sve to mogla da podnese, i da izdrži silnu količinu patnje.
U stanovima i kućama oko sebe. U susednim ulicama, gradovima, svuda.

Pas je preživeo.

Preživeli su i ljudi, dok za Čoveka nisam baš siguran.

Što je više ljudi izgleda je sve manje ljudskog.

Teško je pronaći Čoveka među ljudima...

Pokreće Blogger.