Ivo Kara-Pešić: Ubice



Šta ti je, pa nismo nikoga ubili?

Stojimo zagrljeni na benzinskoj pumpi pored autoputa. U blizini nema naseljenog mesta. Vazduh miriše na zloslut koji po okolnim brdima strpljivo čeka okrilje mraka. Oblaci nam velikom brzinom pretrčavaju preko glava, ljubomorno pokušavajući da nam počupaju kose. I nebo nam zavidi na razuzdanosti. Oteli smo se svetu i jedno drugoga uzeli za taoca. Dani su nam psi lutalice. Mi smo ubice.


Jesmo, ubili smo.
 – Koga?


Zbližio nas je tigar. Albaharijev ili Blejkov, možda Borhesov, ili onaj koji vreba sa zida moje sobe dok se satima ludački prožimamo. Ili danima, ne znam. Kao osuđenici na smrt, beskompromisno i samoubilački. Sa njom sam naučio da vreme može potpuno da utrne. Vreme protiče samo onima koji oklevaju da pojebu sudbinu. Kad oseti da popuštam pod teretom osećaja krivice, pošalje mi sms: Ono što je počinjeno iz ljubavi, počinjeno je s one strane dobra i zla. Fridrih Niče.

- Mene.

- Tebe? Nismo još, žilav si.

Kako ne poludeti za ženom kojoj, tek što se probudi, iz usta miriše na jagode? Od kad sam je upoznao, opsesivno pišem. Noću ne mogu da spavam. Šta ti se događa? Ne znam, mislim da mi se bliži smrt. Ne pričaj gluposti! Zašto bi sad umro? Iz istog razloga iz kojeg su umrli svi oni koji su do sada umrli. Ali ljudi umiru iz najrazličitijih razloga. Ne, svi umiru iz istog razloga. Jel? Kojeg? Zbog neostvarene ljubavi. Baš svi? Svi osim jednog. Koga? Onog koji je bio ljubav sama. Ali i on je bio raspet između... Ne, on je pustio da ga raspne.


Da ti zarijem zube u vrat ili da te gurnem niz liticu?

– Ja se isto to pitam za tebe.


S radija trešti The passion of lovers is for death said she... Njen crveni citroën ajkula najočuvaniji je auto u gradu. Odlučila je da ga žrtvuje. Za mene. Danas je tvoj poslednji dan. Danas ću te naučiti potpunom prepuštanju, kaže dok vozeći 120 na sat menja cd u playeru. Važni trenuci u životu zahtevaju pažljivo odabranu muzičku podlogu. Izvlači cd s dobro mi poznatim stripovanim omotom. I stole my sister's boyfriend... Na autoputu, u daljini, naziru se rampe, znakovi za radove i prekid ceste. Na sebi ima jednostavnu crnu letnju haljinu s otvorenim ledjima i svoje omiljene, iznošene kožne čizme. Dok pevuši, pogleda me zelenosmeđim očima punim sete, pusti volan i poljubi dugo. Strah i napetost rastope se u jagodnjim poljima njenih usta.

Time to rock the road and tell the story of the jelly rollin'
Dirty boots are on, hi di ho
Pinking out the black, dreaming in a crack
Satan got her tongue, now it's undone
I got some dirty boots, yeah dirty boots

Jesmo mrtvi?

– Ne. Dodirni me ovde. Osećaš?

– Da. Šta je to?

– Pa ti, budalo, u meni, zauvek.   
Pokreće Blogger.