Danilo Kiš: Pohvala intelektualaca


Prošle su kao lanjski snegovi slavne godine francuskog levičarenja! Dani nepokolebljive vere u staljinski, u maoistički, u kubanski, u albanski, u jugoslovenski model. Solženjicinov ARHIPELAG GULAG razorio je neprikosnovenost vulgate i poljuljao poverenje u jednu jedinu istinu; u snove levičara uvukli su se fantomi nekoliko desetina miliona mrtvih čije kosti leže razasute u ledenoj tundri, bez belege, predate večnom zaboravu. “I ako postoji jedna jedina pouka koju smo stekli iz razdoblja logorâ, to je neosporno ta: da je Prosvećenost potpuno nemoćna kada se nađe licem u lice sa Zlom“.

Na toj osnovi nečiste savesti, francuski je intelektualac zaćutao – pokoleban u svom gordom uverenju da u osnovi svakog njegovog delovanja stoji princip kartezijanskog strogog rezonovanja – a njegovo mesto zauzeli su junaci novih medija, pop-pevači i glumci, koji deluju po nalogu dana, konkretno i efikasno.

U POHVALI INTELEKTUALACA Bernar-Anri Levi pokušava da sagleda puteve izlaska iz krize i pledira za povratak intelektualaca u polis. Jer sâmo njegovo prisustvo u polisu jeste garantija demokratije; izumiranje klerika (što je samo sinonim za intelektualca) imalo bi kobne posledice po društvo i po demokratiju.

Neke se pouke  nameću. U prvom redu ta da je bolest levičarenja dovela zapadnog intelektualca do potpunog gubljenja njegovih kritičkih sposobnosti, kao što ga je neizdržljiva lakoća angažovanja dovela do današnje krize.

Ova je knjiga, dakle, u prvom redu portativna istorija francuske inteligencije, istorija njenih duhovnih uspona i padova. Ali ona je istovremeno (jer teško je odoleti poređenju) i plodno tle za sagledavanje razlika u shvatanju i ulozi klerika u javnom životu. Dok je francuski intelektualac reagovao na sve društvene pojave vođen isključivo svojim slobodnim izborom, dakle svojom savešću, kao jedinim arbitrom, dotle je historija istočnoevropskog intelektualca duga i mučna povest zabrana, kompromisa, cenzure i autocenzure, klevetanja, robijanja ili posmrtnih rehabilitacija.

Njegova historija još nije napisana.

I u tom smislu ova je knjiga podsticajna.

[pogovor knjizi Bernard-Henri Lévy, Pohvala intelektualaca, preveli Nada Bojić i Danilo Kiš, Beograd 1988]

Pokreće Blogger.