Ljuba Popović: Nije dovoljno samo slikati, čovek mora da ima svoju "priču"

Umro je Ljubomir Ljuba Popović (1934-2016), jedan od najpoznatijih i najpriznatijih savremenika srpskog slikarstava. Samosvojni umetnik, specifične energije i poetike slikarstva iza sebe je ostavio brojna dela. Kritičan prema obrazovnom sistemu i kulturnoj politici , nakon godina života u Parizu, izjavio je: ''Likovna akademija nije više kao što je bila u moje vreme, a takav je i Bozar u Parizu pa mladi nemaju gde da nauče slikarstvo. Sećam se kada sam otišao u Pariz 1963. godine na Sen Žermenu je bilo 12 galerija, a danas tamo više nema nijedne, od šest knjižara ostale su samo dve, ali zato imate modne radnje, frizerske salone...''


U intervju nedeljniku Vreme, u zimu 2012, rekao je: 

''Kod mene postoji ta žeđ za saznanjem, mogu da se pohvalim da imam konjsku memoriju, sećam se događaja iz 1938, kad sam imao četiri godine. To je stručna memorija, filmska memorija, memorija literature, memorija stripa, to je kod mene kao kompjuter. To nema mnogo veze sa slikarstvom, ali u svetu slikarstva se ne uspeva samo slikama, nego i harizmom znanja i poznavanja raznih oblasti. Ne bih ja dobio nikakvo ime samo sa svojim slikarstvom. Kad sam otišao u Pariz bio sam 1000 puta prepotentniji nego sad, moj prvi galerista, Marsel Zerbib, tražio je da promenim ime, jer Ljuba ne može da se izgovori na francuskom. Odgovorio sam mu da ne dolazi u obzir, naučiće da ga izgovaraju kako treba.

Ili, kad mi je isti taj Zerbib dao veliku novčanicu od 500 franaka, kao naknadu za šest slika, isplaćivalo se mesečno. Kad mi je dao novčanicu, pita me, pošto sam ja Balkanac, možete li da mi date garanciju da je to umetnost. Ja mu odgovorim da će to proceniti istorija, i krenem ka izlazu, ali izvadim onu veliku novčanicu i vratim se, pitam ga, može li novčanica da se iskopira, kaže da ne može, e pa ne mogu ni moje slike, to vam je garancija, kažem mu.

Evo i rečenice koja objašnjava sve: čuveni Leo Kasteli, koji je bio bog otac moderne u Njujorku, kad su ga pitali, da li veruje u modernu, on je rekao, ne, ja samo verujem u jake ličnosti. Nije dovoljno samo slikati, čovek mora da ima svoju "priču".''

Andre Pjer Mandijarg za Ljubino slikarstvo rekao je da  "očarava posmatrača jedinstvenim zanatskim umećem, dok se njegova maštovitost pridružuje inventivnosti najvećih vizionara koji su nam poznati“.



Ostao je dosledan svojoj slikarskoj poetici, nadrealističkim vizijama sa izraženim naturalizmom, pa je jednom prilikom izjavio: ''Samo vidim da se svet udaljava od umetnosti i kulture, a ja nekako verujem da kao rezultat tog udaljavanja imamo ratove, previranja, najezdu ekstremnih religija… A tu savremenu umetnost ne mogu da pratim, ne zato što je prezirem, već zato što mi je stalo da sačuvam mir i da me ne remeti u slikanju. Ona može da uništi čoveka baš kao i politika.''

Izjašnjavao se kao slobodan čovek, protiv svakog nacionalizma, mitomanije i ideologije. 

Pokreće Blogger.