Latinka Perović o socijalizmu, istoriji i državi

Latinka Perović, PIXSELL/Boris Scitar/Vecernji list

Kapitalizam ima civilizatorsku ulogu i značio je i razvoj moderne ekonomije i razvoj vrlo složene socijalne strukture iz koje je došao do ideje ravnoteže, do ideje spoja socijalnih prava i demokratije i to je u modernoj Evropi postalo neodvojivo. Dakle, mislim da je to nužna faza razvoja koja nije moguća bez ovog korektiva. Mi smo imali agrarni socijalizam, to su mogla naša društva, to je ruski socijalizam koji je išao iz ideje zajedničke svojine, iz ruskog mira koji je na kraju išao iz despotizma, i kad se danas govori o ruskom XX veku, potpuno se gubi iz vida da su zapravo sve ključne ideje formulisane već u XIX veku. Kako je govorio Berđajev: „Ruski komunizam ima i pozitivne i negativne karakteristike ruske istorije, tu je marksizam nešto sasvim instrumentalno.“ Dakle, ja i to gledam u nekom razvoju i mislim da nema ljudskog društva bez ideje socijalne pravde kao korektiva. Ali do ideje socijalne države do koje je već došao razvijeni Zapad u svom interesu, put je vrlo dalek. E, sad, u vrlo siromašnim društvima imali ste česte poraze tih pokušaja kapitalizma, zato što ste, ja to i u svojim studijama o srpskom socijalizmu pišem i mislim, imali hajdučki elemenat, imali ste pljačku, imali ste ratove i stvarno ste na najniži nivo bacili većinu naroda koji je onda išao u pobunu i protiv nužnih reformi. Ja mislim da se to danas potpuno gubi iz vida i da, kad ljudi govore o levici, to svakako nije levica staroga tipa, to je levica koja nastaje iz ove nove istorijske situacije kao reakcija na nju. Ona može da bude i vrlo rigidna, može da bude u nekom trenutku čak destruktivna zbog toga što se brani, jer, napravili ste regresiju, imali ste narodnu državu koja nije izmišljena 1945. godine, ona je u misaonoj tradiciji Srba, imate neke i materijalne i socijalne i kulturne tekovine, i sada ste u situaciji da deo toga poništavate. I ono što je za mene uvek važno pitanje i u istraživanju, a i u realnom životu, to je što od Evrope uvek očekujete materijalnu pomoć, očekujete tehnologiju, nauku, ali to potpuno odvajate od socijalnih i kulturnih vrednosti, od tolerancije, ljudskih prava... Mi nemamo tradiciju pravne države, mi nemamo tradiciju vladavine zakona koja bi u haotično kretanje mogla da unese neki red snošljiv za pojedinca koji ima jedan život i ne može mu se reći da će za, ne znam, trideset godina stvari da se normalizuju. On bi hteo nekakav minimum sigurnosti i u svom kratkom životu.

...Vi pominjete radni položaj žene, a to je čitava revolucija bila u drugoj polovini XX veka, radno zakonodavstvo, zaštita ljudi na radu, zdravstveno osiguranje, obavezno školovanje... – sve to je potisnuto u drugi plan i ne mislim da je to učinjeno da bi se omogućila efikasna privreda, stvorila veća akumulacija. Imali smo kao prioritet stvaranje države, ratove kao sredstvo njenog ostvarenja, uz to je išla užasna pljačka i razaranje, tako da smo mi možda, u tom smislu, nekakav slučaj sui generis. Drugo, pošto nemate organizovanu državu, a nemate je zato što je smatrate još uvek nedovršenom, vi onda nemate nikakve pouzdane kriterije, ljudi će vam vrlo često na ovu logiku o kojoj nas dve govorimo, reći – pa neke se stvari ipak kreću! To niko neće poreći, u svakom dru- štvu stvari su se kretale, išli su paralelni procesi, ali je vrlo bitno šta dominira i, naročito, šta je tendencija, šta je od dugoročnog značaja, šta utiče na budućnost. Jer, ako imate takav sistem zapošljavanja, ako imate takav sistem obrazovanja, ako imate takvu perspektivu mladih ljudi i ako vam mladi ljudi odlaze, ako vam 75% mladih ljudi kaže da ne vidi nikakvu perspektivu u svojoj realnoj zemlji, pa, znate šta, ja ne znam šta je onda predmet politike, ako nije to! Ja mislim da ne postoji dobar uvid u stanje u Srbiji, ljudi će vam vrlo lako reći da ste katastrofičar, da sve vidite jako pesimistički, da se ipak dogañaju neke stvari... Ja mislim da treba biti realan u odnosu na ono što je bilo, u odnosu na to gde su drugi koji su startovali i sa niže pozicije od nas, a tu tendencije nisu ohrabrujuće. To je društvo koje stari, to je društvo u kojem mladi ljudi nemaju perspektivu, u kome – neko će reći, ona je zabranjivala – nemate slobodu za istraživanje, za otvorenu raspravu o svim ovim stvarima o kojima govorimo. Možda ja nisam u pravu, ali tamo gde imate fiksiran cilj da odbranite srpski interes, da ga zaštitite od drugih, da stvorite državu sad ili nikad, na kraju XX veka, tu nema govora o slobodi i o raspravi. Jako ste fiksirani za taj cilj i ko bi sada mogao da govori o tome da bi u razmišljanje o Kosovu trebalo uvesti mnogo novih elemenata, uvažiti realnost, baš u interesu i Srba i Albanaca i njihovih odnosa u perspektivi, to je prosto nemoguće, to je tako prikovano i mislim da to jako utiče i na razvoj nauke i na razvoj mišljenja i na mentalitet koji se pokazuje kao dosta dogmatičan i dosta statičan.

...Ja nikad ne bih porekla princip socijalne pravde iako mislim da to nije isto što i socijalno jedinstvo koje je uvek zagovarano u nacionalnoj ideologiji. Jesam liberalna u tom smislu da mislim da je potrebna sloboda pojedinca i garancija njegovih prava, jesam zagovornik, pre svega, vladavine zakona i mislim da je to najveći problem na Balkanu i da je to jedno novo iskustvo i za nas danas. Mislim da sam čovek koji je radoznao, uvek mislite i na svoje godine i na svoje iskustvo i na ograničenja koja iz toga proističu, ali ja imam tu radoznalost za sve što se događa, ne mislim da je sve što je novo a priori ni pozitivno ni negativno, ali mislim da to jednostavno treba da se poznaje. Ja mislim da je za politiku, to mi govori i moje istraživačko i moje životno iskustvo, najpogubnije ne razumeti svoje vreme, onda ne možete da se odredite ni prema njegovim pozitivnim ni prema njegovim negativnim tendencijama. Smatram da je bila fatalna deviza – vraćamo se u XIX vek, pravimo državu koju tada nismo stigli da napravimo. Mislim da je jedan od najvećih problema Srbije danas nedostatak intelektualnog potencijala, imati samorefleksiju da vidite šta ste prošli, gde ste danas, šta su vaše mogućnosti...

... U Srbiji svi hoće Evropu ali neće niko kapitalizam nego državnu privredu, kapitalizam je ovde do te mere brutalan da on odbija da se društvo socijalno diferencira....Ja mislim da ako se zemlja ne uredi kao pravna država, a to je za mene najvažniji deo evropskog okvira koji će nas pomeriti, na neki način modifikovati i modelirati, izgubićemo razvojnu perspektivu organizovanog društva u kome pojedinac može da zna šta su njegove mogućnosti, šta su njegova prava, šta su njegove obaveze.

Delovi razgovora koji je Olivera Milosavljević vodila sa Latinkom Perović, objavljeno u: Olivera Milosavljević, Činjenice i tumačenja, Helsinški odbor za ljudska prava, Beograd, 2010
Pokreće Blogger.