Kristalna noć (Kristallnacht) - sećanje na 9. novembar

Kristallnacht, takođe poznat i po nazivu Reichskristallnacht (carska kristalna noć), i Pogromnacht (noć pogroma) - veliki je pogrom koji se desio širom Nemačke i Austrije u noći 9. novembra 1938. godine. Bio je usmeren protiv jevrejskih građana širom zemlje i za mnoge analitičare je bio prva naznaka onoga što danas nazivamo Holokaustom. 
Događaj je nazivan imenom Kristallnacht (kristalna noć) zbog velikog broja polomljenih izloga prodavnica čiji su vlasnici bili Jevreji. Danas se u Nemačkoj uglavnom koristi izraz Pogromnacht (noć pogroma) što odslikava mišljenje da je Kristallnacht isuviše blag naziv.
Tokom 1930-tih mnogi Jevreji poljskog porekla su živeli u Nemačkoj. U petak, 28. oktobra 1938. godine, njih 12 hiljada je bez upozorenja okupljeno i usred noći deportovano u Poljsku. Mnogi su živeli u Nemačkoj dugo godina, a neki su čak bili i odlikovani nemački veterani iz Prvog svetskog rata. Poljska vlada je odbila da ih primi, zbog čega su se oni vukli između nemačkih i poljskih graničnih prelaza tokom hladnih dana i noći dok nemačke vlasti nisu konačno ubedile poljsku vladu da im odobri ulaz.
Među proteranima je bila i porodica Sendela i Rivke Grynszpan. Njihov 17-godišnji sin Herschel je živeo u Parizu. Njegova sestra Berta napisala mu je pismo, sa poljske granice, opisujući muke kroz koje su prolazili: - Niko nam ne govori o čemu se radi, ali smo mi shvatili da nam se približava kraj. Mladić je pismo dobio 3. novembra. U ponedeljak ujutru, 7. novembra kupio je revolver i  municiju, a zatim otišao u nemačku ambasadu tražeći da ga primi neko službeno lice. Primio ga je sekretar nemačke ambasade u Parizu Ernst Eduard vom Rath. Odmah po ulasku u kancelariju Herschel je pucao i pogodio ga sa tri hica u stomak, da bi se potom predao francuskoj policiji. U džepu je imao pismo, adresirano roditeljima, u kom je pisalo: Neka mi Bog oprosti. Morao sam da nešto uradim tako da ceo svet čuje moj protest. Dva dana kasnije Rath je preminuo u bolnici, što je nacistima dalo izgovor da se lansira divljanje protiv jevrejskog stanovništva širom Nemačke. Planirano je da napad izgleda kao spontani čin, ali ga je ustvari organizovala tadašnja nemačka vlada, odnosno sa napadom je bilo saglasno nacističko rukovodstvo.
Te noći oštećene su ili uništene, gotovo sve sinagoge koje su postojale u Nemačkoj. Ukupno 1574 sinagoga, mnoga jevrejska groblja, više od 7000 jevrejskih radnji i 29 velikih trgovina. Više od 30 hiljada Jevreja, pretežno mladjih ljudi, je uhapšeno i odvedeno u koncentracione logore - uglavnom Dachau, Buchenwald i Sachsenhausen u kojima je tretman prema zatvorenicima bio brutalan. Najveći broj ih pušten posle par meseci pod uslovom da napuste zemlju i odreknu se imovine. Jedan broj Jevreja je prebijen na smrt, dok su ostali bili primorani da gledaju. Broj ubijenih nije tačno utvrdjen, ali se procenjuje da je život izgubilo oko 200 Jevreja tokom ta dva dana nemira, računajući i veći broj samoubistava koja su usledila posle svih ovih događaja. Kada se tome doda i broj nastradalih u koncentracionim logorima, dolazi se do broja od oko 2000 do 2500 direktnih i indirektnih žrtava Kristalne noći. Prirodu zločina odslikava i činjenica da su čak i neki Nemci koji nisu bili Jevreji ubijeni samo zato što je neko smatrao da izgledaju kao Jevreji. Progon i ekonomska šteta učinjena nemačkim Jevrejima nije stala sa ovim zločinom. Jevreji su takođe bili primorani da plate i kolektivnu kaznu, takozvani Judenvermögensabgabe, od 1 milijarde maraka (što je ekvivalentno današnjim 5,5 milijardi američkih dolara) nacistickoj vladi, plus pokrivanje troškova za sanaciju učinjene štete. Ovo je prestavljalo formu kolektivnog kažnjavanja, koje je Ženevskim konvencijama kasnije zabranjeno. Jedan od najviših nacističkih zvaničnika Herman Goering, koji se i ranije zalagao za mere protiv Jevreja, omaškom je razotkrio pravu pozadinu dogadjaja i opisao teške uslove kojima su bili izloženi Jevreji. Kada je najavljivao nasilnu naplatu kazne nakon Kristalne noći on je izjavio: Nemačko Jevrejstvo će kao kaznu za njihove gnusne zločine morati dati doprinos od jedne milijarde maraka. Svinja neće počiniti novo ubistvo. Uzgred, moram primetiti da ne bih voleo biti Jevrejin u Nemačkoj.
Dogadjaji u anektiranoj Austriji bili su takođe surovi. Od svih pogroma provedenih tokom Kristalne noći, jedino je pogrom u Beču predstavljao potpuni uspeh. Najveći broj od 94 bečkih sinagoga i bogomolja je bio teško oštećen ili potpuno uništen. Jevreji su bili izloženi ponižavanju na sve moguće načine, uključujući i besmisleno ribanje trotoara, uz podsmevanje sugrađana Austrijanaca, ponekad čak i prijatelja i komšija. U zvaničnom izveštaju o događaju u Austriji navodi se da da je 191 sinagoga bila oštećena, od čega 76 kompletno uništena, 100.000 Jevreja je bilo uhapšeno, tri stranca su bila uhapšena, 174 osoba je uhapšeno zbog pljačkanja jevrejskih radnji i 815 jevrejskih radnji i firmi je uništeno.
Kristalna noć, iako je u to vreme malo ljudi tako procenjivalo, bila je prvi korak u sistematskom progonu i masovnim ubistvima Jevreja širom Evrope, u onome što će postati poznato kao Holokaust.
Pokreće Blogger.