Danil Harms: Fragment iz dnevničkih zapisa

(1932. Kursk)

Sam sam. Svake večeri Aleksandar Ivanovič negde ide, i ja ostajem sam. Gazdarica leže rano i zaključava sobu. Susedi u ostale četiri sobe spavaju i samo ja ostajem da sedim sam u svojoj maloj sobi i palim petrolejku.

Ništa ne radim: u mene se uvlači ledeni strah. Ovih dana sedim kod kuće jer sam ozebao i dobio grip. Već nedelju dana imam malu temperaturu i osećam bolove u krstima. Ali zašto me bole krsta, zašto već nedelju dana imam temperaturu, zašto sam bolestan i šta da radim? Mislim o tome, osluškujem mene u svom telu i počinjem da se plašim. Od straha srce počinje da mi bije, noge da se hlade i jeza da me hvata za potiljak. Sada sam tek shvatio šta to znači. Potiljak mi se gnječi odozgo, i čini se da će mi uskoro cela glava biti zgnječena, kada ću izgubiti sposobnost da pratim svoje raspoloženje i ubrzo poludeti. Čitavo telo obuzima slabost, počevši od nogu. Odjednom se javlja misao: šta ako to nije od straha, nego je strah od toga. Onda mi biva još gore. Čak mi ne polazi za rukom da odagnam misli od toga. Pokušavam da čitam. Ali ono što čitam postaje odjednom providno, i opet vidim svoj strah. Kada bi samo Aleksandar Ivanovič šti pre došao! Ali ne treba mu se nadati za manje od dva sata. Sada on šeta sa Jelenom Petrovnom i iznosi joj svoje poglede na ljubav.

* * *

Već je utorak, 22. novembra, 1 čas i 20 minuta po astronomskom vremenu i 2 sata i 20 po građanskom.

Tek što sam ovo zapisao u dnevnik, odjednom nestade struje, što se u poslednje vreme često dešava. Ove redove još ispisujem pri svetlosti. Živim nepravilno. Ništa ne radim i odlazim na počinak veoma kasno. Malo sam tužan jer sam se posvađao sa Esther, ja ipak, ma koliko ona po karakteru i svom vaspitanju bila sasvim suprotna od mene, volim Esther.

* * *

(Četvrtak, 24. novembar)

Danas sam spavao do jedan. Onda sam telefonirao i odvezao se do Žitkova da pozajmim 50 rubalja. I pozajmio sam. Odvezao Frau Renč. Nešto sam pregrizao i, otišavši kod Loenjenberga, zajedno s njim uputio se Žitkovu. Kući sam se vratio u 12,20.

* * * 

(Četvrtak, 1. decembar)

Od ranog jutra sam se dao u potragu za novcem. Ali kome god da sam telefonirao, nije imao. Otišao sam Švarcu. Kod kuće je bila samo Jekaterina Ivanovna i žalila se na potpunu besparicu.

Nigde nisam mogao da nađem novaca. Telefonirao sam Alisi Ivanovnoj i to joj rekao. Saosećala je sa mnom. Opraštajući se, rekla je: +Do viđenja, dragi Danile Ivanoviču.+ Čini mi se da je rekla +dragi+. Uveče sam bio kod Lipavskog. Ni tamo nisu imali para. Lipavski mi je čitao svoju bajku +Menike+. Priča je bila loša i ja sam je nagrdio. Tamaru Aleksandrovnu i Valentinu Jefimovnu sam čupao za kosu. Uopšte, kreveljio sam se i ostavio loš utisak. Kući sam se vratio dvojkom do Nevskog.

Izabrao i preveo sa ruskog: Dejan Mihailović 
Pokreće Blogger.