Јан Асман: Тотална религија. Порекло и форме пуританског заоштрења


Један од најплоднијих египтолога и културолога Немачке, Јан Асман, умировљени професор из Хајделберга већ се задуго бави феноменом монотеизма, чији настанак  он сматра ”заокретом у историји човечанства”. Тезом своје књиге ”Цена монотеизма” је Асман увео разликовање између ”истинитог” и ”погрешног” у религији. Готово никоја друга теза није контраверзније дискутована од ове. Ова теза укључује и проблематично трвђење да монотеизам садржи нужно и ”искључујуће насиље”. Након вишестране критике за ову теорију, Асман ју је преиначио и кориговао, видевши суштинску разлику не више између ”истинитог” и ”погрешног”, већ између ”верности” и ”неверности”. Одлућујуће за разумевање монотеизма у јудејству, хришћанстрву и исламу, је ствар вере који треба разумети као ”предмет оданости из љубави”. Ову теорију је Асман развио у једној својој потоњој књизи, насловљеној ”Излазак” -„Exodus“ (2015).

За Асмана ”тотална религија”  се не односи на једну специфичну религју, већ је то за њега ”агрегатно стање или степен интензитета”, које могу попримити различите религије.

Семантички динамит

Исламисти убијају на грозан начин припаднике других религија на територији коју су насилно освојили, разарају археолошке локалитете ранијих, политеистичких форми веровања, негују и развијају мржњу према Јеврејима, дижу у ваздух аеродроме, концертне дворане као и ”невернике” Европе, позивајући се на Коран.

Да ли један религиозни текст може бити упутство за такве ексцесе насиља?

У ”Тоталној религији” разликује Асман између ”монотеизма верности” и ”монотеизма истине”, која се по ауторовом уверењу може ослонити на јеврејски Танах који одговара хришћанском Старом Завету.

У савременом фундаменталистичком покрету унутар ислама види Асман не само реакцију на модернизацију и глобализацију, обрисе једне теорије о тоталитаризму коју познајемо из историје идеја под именом Карла Шмита (Carl Schmitt). Овај теоретичар је у политичком смислу диференцирао на ”пријатеље” и непријатеље”. Религија расцепљује свет у ”пријатеље” и ”непријатеље”, као што је то случај у политици. Асман држи као и Шмит да ”у случају рата” тоталитарна држава тражи девтерономистички путританизам тоталне религије. И мимо Асманових доказа  Макавејским ратовима као примеру ”тоталне религије”, чини нам се ова паралела са националсоцијалистичким тоталитаризмом пренапрегнутом конструкцијом и произвољном аналогијом.


Зоран Андрић
Pokreće Blogger.