Osnove obrazovanja ili i knjige imaju svoju sudbinu (Habent sua fata libelli)

Ernst Robert Curtius: Elemente der Bildung. Herausgegeben von Ernst-Peter Wieckenberg und Barbara Picht. Verlag C. H. Beck, München 2017


Možda bi krilatica poznoantičkog gramatičara i filologa Terencijana Maura – ”Pro captu lectoris habent sua fata libelli”, sa nešto izmenjenim retoričkim akcentom, mogla da na sasvim odgovarajući način reprezentuje sudbinu knjige ”Osnove obrazovanja”, korifeja romanske filologije u Nemačkoj Ernsta Roberta Kurcijusa (1886 - 1956). Početkom 1932. godine je ovaj prominentni romanista objavio svoj polemički spis ”Nemački duh u opasnosti” (”Deutscher Geist in Gefahr”). Posle toga je, činilo se, objavljivao samo kraće članke, da bi tek je 1948.g. objavio svoj opus magnus, kapitalno delo ”Europäische Literatur und lateinisches Mittelalter” - ”Evropska književnost i latinsko srednjevekovlje”. Niko nije slutio da je Kurcijus još te davne 1932.g. napisao knjigu: ”Osnove obrazovanja”. Njegovom alarmantnom upozorenju od raspada tradicije obrazovanja Zapada, trebalo je da sledi jedan pozitivan obrazovni koncept, ali su političke okolnosti diktirale drugačiji scenario. Ova knjiga je sada - ravno osam i po decenija docnije - pred nama: Ernst Robert Curtius: Elemente der Bildung. Herausgegeben von Ernst-Peter Wieckenberg und Barbara Picht. Verlag C. H. Beck, München 2017. U primerno pripremljenoj knjizi instruktivan pogovor je napisao njen priređivač Ernst-Peter Vikenberg u kome on detaljno raspravlja pod kakvim ličnim i političkim okolnostima je ova knjiga nastala i šta je autora omelo da je u objavi u vreme njenog nastanka. Vikenberg pokazuje kako se Kurcijus kao jedan od najprominentnijih nemačkih profesora opirao ideološkom prisvajanju obrazovanja.

Iako je u leto 1932.g. Kurcijus korigovao stranice probne štampe svoje knjige, koje je trebalo da bude još iste jeseni objavljena, do toga definitivno nije došlo. Knjiga je tek 2008. slučajno otkrivena i sada se objavljuje prvi put. Akribična edicija ovog slučajno pronađenog rukopisa, otkriva sasvim novi aspekt opusa ovog prominentnog filologa javnosti. Ova knjiga pokazuje na impresivan način Kurcijusovo mišljenje i debate onoga vremena zbog kojih se autor nije želeo predati ideološkom prisvajanju, što je značilo vešto plivanje u prekernim ideološkim strujama.

Ernst-Robert Kurcijus je bio nemački naučnik, poreklom iz Alzasa, zadojen na dvema kulturama, germanskoj i romanskoj, romanista i unuk filologa i arheologa Ernsta Kurcijusa. Kurcijus je zasnovao izučavanje latinskog srednjeg veka u teoriji književnosti i važi za jednog od najvećih eksperta i korifeja u oblasti medijevistike i ide u red najslavnijih predstavnika nemačke romanistike. Kurcijus je bio u prepisci sa Andre Židom i Marselom Prustom. Kurcijusova literarno-kritička sigurnost je bila divinatorička. Njemu pripada zasluga za odlučujući napor za prepoznavanje i posredstvo u literarnoj moderni: za Prustove romane, za ”Ulisa” Džemsa Džojsa ili liriku T.S. Eliota. Kurcijus je, pored ostalih, čitalac Maksa Vebera, Ernst Trelča, Karla Jaspersa, Karla Šmita i Maksa Šelera, čak i Hajdegera, vazda živo prateći same vrhove inteletkualnih debata. Danas Kurcijus svojom reakcijom važi za kulturno-konzervativnog, elitnog i defanzivnog intelektualca pred naletom nacionalsocijalističkog varvarastva.

Šta je obrazovanje? Kurcijus ga definiše na tragu Maks Šelerovog pojma ”Forme znanja” između ”Pozitivnog znanja” koje služi praktičnom vladanju svetom i ”isceliteljnog znanja” ili ”spasonosnog znanja”, koje izrasta iz religije i metafizike. Obrazovanje je znanje sveta između tehnike i metafizike koje aficira ličnost:” Obrazovanje postoji između jedne žive razmene među ljudima i svetom. Sve što je u svetu - suštastveno bi trebalo da se odražava u ljudima”. ”Čovek je obrazovan za svet”, veli on. 

Istovremeno je obrazovanje trezor sećanja ranijih odnosa, onako kako su oni preneti kroz umetnost, jezik književnost. U ovoj knjizi je reč je o prirodnim naukama, ljudima i životinjama, duši i duhu, jeziku i pismu, preko književnosti i klasike. Obrazovanje je ”anagogično”t.j. koje ljudi postojani uzvodi. Filozofija Maksa Šelera je bila odlučujuća matrica Kurcijusovog viđenja i tumačenja pojma obrazovanja. U ovoj knjizi su tematizovane sličnosti i razlike tipoloških pandana između nemačkog pojma ”kulture” i francuskog pojma ”civilizacije”. Fascinirajuća knjiga ne samo za komparatiste, več za sve one koji se bave pitanjem obrazovanja, te bi ona valjalo da što pre nađe put i do srpskog čitalaštva.

Zoran Andrić
Pokreće Blogger.