Rana grčka filozofija

Serija referencijalnih dela - Ueberweg - Grundriss der Geschichte der Philosophie u filozofiji, ne samo na nemačkom govornom području već u globalnim razmerama, poduhvat je par excellence. Fridrih Iberveg (Ueberweg) ime je autora koji je pripremio Osnove istorije filozofije od Talesa do naših dana između 1863. i 1866. u četiri knjige.


 Reč je bila o najopsežnijem projektu filozofsko-istorijskog istraživanja. Serija Osnova..., nazvana tako in honorem priređivaču Ibervegu, i danas je pojam filozofskog kompendijuma paradigmatične referencijalnosti. U ovom, kao i u dosad objavljenim delima o filozofiji antike, kao i u filozofiji 17. i 18. stoleća, izloženi su na najkompetentniji način najnoviji rezultati u izučavanju filozofskih škola, pravaca, strujanja i kontraverzi.

Reč je o bibliografskom referencijalnom delu koje je, svojim prilozima o biografijama filozofa, svojim opisima sadržaja normativnih i retkih spisa, kao i svojim istorijsko-sistematskim izlaganjem filozofskih doktrina i njihovog prijema, preraslo u referencijalno delo bez premca. No, ovakvi poduhvati uvek zahtevaju suviše vremena. Mogli bismo, u vezi sa koncepcijom i peripetijama (velika fluktuacija u timu saradnika), koje prate ovo delo od godine 1968, sa patosom reći - habent libelli sua fata! Kako objasniti da je rad na ovom delu trajao ravnih 45 godina!? U prvoj fazi Olaf Gigon (1912-1998) je, prihvativši nalog izdavača, pripremio tekst koji se nije sasvim mogao integrisati u koncepciju Ibervega. Nakon raskida ugovora 1981, tog zadatka se prihvatio Džap Mensfeld iz Utrehta, koji je, posle deset godina dao ostavku. Profesor Diter Bremer tada se prihvatio da u okviru istraživačkog kolokvijuma sa timom doktoranada i habilitanata na katedri za klasičnu filologiju u Minhenu nastavi rad na projektu. Valjalo je sada brižljivo savladati ogromnu internacionalnu bibliografiju, upustiti se u duboke analize (fragmentarnih) tekstova, kao i u čitav niz editočkih zadataka koji prate ovakve grandiozne projekte. Hans-Georg Gadamer je svoj predgovor - Filozofija i njena istorija napisao još 1996. Da se ovo delo pojavljuje tek danas, nakon 45 godina, svedoči, mimo iterativnih puteva u projektima ovih dimenzija, još i o njegovoj kompleksnosti, kao i o referencijalnoj pouzdanosti i preciznosti, za čije je ostvarenje bilo neophodno da toliko vode protekne Rajnom i Majnom. No, konac delo krasi - pred nama je paradigmatično referencijalno delo - sine qua non - o ranoj grčkoj filozofiji uopšte.

Dve sveske u takozvanoj seriji Grundriss der Geschichte der Philosophie, u periodu prehrišćanskog vremena, obuhvataju razvoj mišljenja kod Grka od prapočetaka do helenizma. Ima li se u vidu fragmentarnost sačuvanih dela, takve interpretacije iziskivale su poseban pristup. Nakon jednog predgovora koji je napisao Gadamer, kao i jednog temeljnog uvoda u početke filozofije i u metodološka pitanja njenog izučavanja, predstavljen je odnos grčke filozofije prema Orijentu, in extenso je izložena prosopografija i ikonografija ranog grčkog mišljenja, kao i forme izraza ranih grčkih filozofa - knjiga, govor/predavanje, publika - kao i različite doksografske tradicije. Sadržaj ovog monumentalnog tezaurusa (Grundriss der Geschichte der Philosophie - Die Philosophie der Antike - 1/1-2: Dieter Bremer / Hellmut Flashar / Georg Rechenauer: Frühgriechische Philosophie, Schwabe, Bazel 2013) grupisan je u četiri tematska kruga. Tu su, najpre, Prapočeci mišljenja i modeli kosmosa/sveta (Tales, Anaksimandar, Anaksimen), slede Ontološka određenja (Parmenid, Zenon, Melisos), pa Jedinstvo suprotnosti (Heraklit, Kratil, Heraklićani) i, konačno, Jedinstvo i mnoštvo (Empedokle, Diogen iz Apolonije, Atomisti).

Priređivači su na kraju dela, pogledom unapred, skicirali put razvoja od rane grčke filozofije ka sofistici. Tim autora je bio sastavljen od eksperata: Diter Bremer, Valter Burkert, Roman Dilher, Nils Kristijan Dirsen, Nađa Koh, Manfred Kraus, Andreas Pecer, Oliver Primavesi, Kristof Rap, Georg Rihenauer, Tomas Širen i Leonid Žmud. Obe sveske, posvećene predsokratovskoj filozofiji, odlikuje jedinstvena sinteza akribične filološke dokumentarnosti i duboke analitičke interpretacije. Iz ovog tima trojica priređivača su Herkulovskim podvizima priveli kraju ovo monumentalno delo, koje će još zadugo ostati najviša pouzdana naučna mera filigranske preciznosti, referencijalnosti i kvaliteta.


Zoran Andrić, Danas
Pokreće Blogger.