Karl-Heinz Volkmann-Schluck: Metafizičko shvatanje o Ništa

Metafizičko mišljenje bića kao bića je suzbijanje u sebi Ništa, jer Ništa se metafizički određuje kao ono što naprosto nije zato što mu bitak izmiče u svakom pogledu. Bitak je ono što je svojstveno biću, i zato bitak ni na kakav način ne pridolazi onome Ništa. To je metafizičko shvatanje o Ništa. Međutim, još odavno ništa počinje da biva napadno i nametljivo, njega su su budni duhovi narastajućim nemirom i brigom osetili kao opasnost kakve još nije bilo, opasnost koja preti svetu, a koju je Niče obavezano mislio mislima o evropskom nihilizmu. Ali, kako je to – metafizički mišljeno – mogućno? Kako može ono što naprosto nije da se nameće, da pritešnjuje i da prožima sve biće? I čemu – metafizički mišljeno – čitava borba protiv nihilizma? Kakva je to uopšte borba protiv nečega što uopšte nije? Ili, kada borci protiv nihilizma misle na zastupnike nihilističkih učenja – čemu ta borba protiv onih koji razvijaju učenje o nečemu što samo uopšte ne može biti, o Ništa? Treba li da se kaže: Ništa, doduše, nije, ali nihilistička učenja jesu? Ali, kakva su to učenja? Učenje o nečemu što je još manje od fantastičnih fantaziranja, naime, što uopšte nije ništa. Koji je to stupanj društvene smetenosti kada se u ime metafizike bori protiv nečega o čemu metafizika kaže da to nije uopšte ništa?

Ali, ako tome dodamo da se Ništa provlači kroz moderni svet, onda priznajemo i to da nije da Ništa nije, nego ono na nekakav način jest. I tada Ništa, doduše, nije nešto bivstvujuće, neko biće, ali zbog toga nije i da jednostavno nije, nego je Ništa ono što se razlikuje od sveg bića, ono drugo biću. Ako tako stoji, onda je borba protiv Ništa opet isto tako besmislena,jer možemo da se borimo samo protiv nečega što bivstvujući jest. Ali, nešto drugo nije besmisleno naime: promišljati to Ništa, koje nije nikakvo biće a ipak nije da nije. Za metafiziku bi, dakle, i to bilo besmisleno, jer za nju Ništa kao ono nebivstvujuće, nebiće, uopšte nije. Ako pretpostavimo, dakle, da nečega ima u tome što je Ništa na jedan čudovišan način počelo da postaje nametljivo, onda nikakva metafizika, naravno, ne može ništa naspram tog Ništa i nihilizma. Njen vlastiti pojam o Ništa, obrazovan shodno njenom načinu mišljenja, sprečava je u tome da nešto uzmogne nasuprot Ništa. Ali, ako ostavimo Niša u u njegovoj nametljivosti, onda mi već mislimo i ono što jest kao ono drugo biću. I tada se isto tako već postavlja pitanje o onome što je drugačije od sveg bića a ipak jest. Pitanje o tome drugom izrasta u svojoj nužnosti, dakle, isto tako i iz promišljanja biti modernog nihilizma.

Ono što važi za moderan svet uopšte, da on u sebi podjednako nosi opasnosti kao i suštinske mogućnosti za budućnost, važi isto i za nihilizam. Njegove opasnosti je Niče opisao sa svih strana. Ali, ako pokušamo da mislimo iz razlikovanja bitka i bića, onda se pokazuje da nihilizam nije samo nihilistički. Bit nihilizma se tada raskriva kao nadolazak bitka pred mišljenje u svojoj razlici prema svem biću. Nema sumnje da je bit nihilizma, Ništa bića, stvar mišljenja. Metafizika, koja Ništa poznaje samo kao protivpojam biću, ne može ništa da protivstavi navali Ništa-a.

Iz knjige Uvod u filozofsko mišljenje, prevod s nemačkog Miloš Todorović, Plato, Beograd 2001
Pokreće Blogger.