Jovan Hristić o stoicizmu

O stoicizmu obično govorimo kao o nizu moralnih pravila koja se zalažu za jedan uman i uzvišen način života. Time je stoička filozofija postala neka vrsta moralne mitologije kojoj se dive svi oni koji se nalaze na drugoj strani života. Međutim, u stoicizmu postoji nešto mnogo važnije, a to je univerzalni način gledanja koji ga u izvesnom smislu približava dosokratovskom mišljenju. Jer, stoici su bili jedna sinteza helenske filozofije koja je pokušala da pokaže kako istine otkrivene u različitim oblastima ljudskog iskustva i znanja prožimaju sve oblasti našeg iskustva. Ako su, najopštije rečeno, dosokratovci hteli da čoveka kao materijalno biće vide kao nerazdvojiv deo jedne kosmologije, stoici su hteli da čoveka kao moralno biće vide u jednoj kosmologiji, i da njegovu sudbinu shvate u okvirima one nužnosti i onog kauzaliteta koji vlada čitavim svetom. Ideja da čovek treba da živi u skladu sa prirodom ni u kom slučaju ne znači samo rezignaciju pred silama na koje više nismo u stanju da utičemo. Naprotiv, ona znači i da je čovekova sudbina deo prirodne nužnosti, i da čovek, kao i Heraklitovo sunce, ima svoje granice iz kojih ne može da izađe, „jer bi ga Erinije inače vratile natrag”.

Iz eseja Pesnik Sterija, u: Jovan Hristić, Izabrana dela, Antologija, Matica srpska, Novi Sad, 2016
.
Pokreće Blogger.